Navika postala je, pričaš za oboje
Svađaš se sama, sama sa sobom kao da nisam sa tobom
Pokušam da smirim te, a ti ni ne čuješ me
Možda je bolje, za oboje bolje da prećutim ti sve
Ti si potpuno hladan, a ja gorim
Kažeš sve je okej, da iskuliram se
I baš me nerviraš sa tim stavom tvojim
Samo ja kidam se, ma nije fer

Ti odlaziš, ja ostajem, uvek ista priča posle svake svađe
Nestaneš, ne bude te dan il' dva, pa se onda pokaješ
I ovog puta biće tako, toliko te poznajem
Po stoti put ti šansu dajem

Šta da radim kada takva sam? Pa na tebe mnogo slaba sam
Začas planem i poludim, čak i razum gubim
Ali kada sve to prođe me, svesna sam da ludo volim te
I znam da nema sreće bez tebe

Stvarno te ne kapiram i zašto te sad nerviram?
Uvek si znala, dobro si znala ko sam i kakav sam ja
Isti sam kao i pre, a ti si ta što menja se
I šta to nama pravi probleme? Ja ne vidim, ne
Za tebe problem čak i ne postoji
Misliš sve je okej, al' samo čini ti se
Ne znam da l' treba da ti crtam i bojim
Hoću da boriš se za mene

Ti odlaziš, ja ostajem, uvek ista priča posle svake svađe
Nestaneš, ne bude te dan il' dva, pa se onda pokaješ
I ovog puta biće tako, toliko te poznajem
Po stoti put ti šansu dajem

Šta da radim kada takva sam? Pa na tebe mnogo slaba sam
Začas planem i poludim, čak i razum gubim
Ali kada sve to prođe me, svesna sam da ludo volim te
I znam da nema sreće bez tebe

Ostajem, ti odlaziš, ja ostajem

Šta da radim kada takva sam? Pa na tebe mnogo slaba sam
Začas planem i poludim, čak i razum gubim
Ali kada sve to prođe me, svesna sam da ludo volim te
I znam da nema sreće bez tebe